Актуелно

У среду, 28. новембра 2018. године одржаће се пета по реду Џипијада „Радан 2018“. Организатор је Туристички кластер Раданског подручја који обухвата територије пет општина које окружују Радан планину: Бојник, Лебане, Медвеђа, Куршумлија и Прокупље. Промотивна вожња теренским возилима има за циљ да укаже на потребу изградње путне инфраструктуре. Траса којом ће проћи возила почиње од Луковске бање-преко Растелице и Жегрове до Куршумлијске бање, даље до Рудара, затим магистралом до Ђавоље вароши-даље преко села Ђаке до Гајтанских врата и до Пролом бање.

Полазак је у 9.00 часова из Луковске бање, а негде око 14.00 часова је предвиђен долазак у Пролом бању где је заказан ручак за учеснике.

Позивамо Вас да будете наши гости, узмете учешће и на терену се уверите у значај овог путног правца.

Туристичка организација општине Куршумлија освојила је прву награду у категорији “туристички плакат” и трећу награду у категорији „употребни предмет“ на међународној изложби сувенира и туристичких публикација “ЛЕСKОВАЦ 2018”.

Лесковачки културни центар био је домаћин изложбе сувенира и туристичких публкација. На овој манифестацији, једанаестој по реду, учествовали су излагачи из Србије, Бугарске, Македоније и Хрватске. Организатор изложбе је Туристичка организација Лесковца. Манифестацију је отворио директор ТО Лесковац, Небојша Kоцић, који је истакао да се доброј речи, лепој слици и предметима за успомену и дуго сећање још увек придаје велики значај.

Излагачи су се такмичили у следећим категоријама: једнолисна туристичка публикација, вишелисна туристичка публикација до 50 страна, Вишелисна туристичка публикација са више од 50 страна, видео публикације – туристичка репортажа и најбољи промотивни филм, најбољи сувенир, употребни предмет, експонат, колекција фотографија и појединачне фотографије, туристичка мапа, туристички плакат и туристичка разгледница.

Kритеријуми за доделу награда за све категорије, су: промоција и унапређење туристичких потенцијала; квалитет, оригиналност и изворност садржаја; оригиналност, односно креативностфотографија и квалитет штампе.

Након тродневног жирирања, петочлани жири, састављен од еминентних лесковачких ликовних и књижевних уметника и представника Туристичке организације града Лесковца, доделио је награде за све категорије.

Прва награда у категорији туристички плакат додељена је за плакат „850 година првих Немањиних задужбина“. Туристички плакат за манифестацију “850 година првих Немањиних задужбина” представља најаву за средњовековни фестивал посвећен славном добу Стефана Немање, односно 850 година од изградње првих Немањиних манастира у Kуршумлији. Приказ средњовековног витеза је у првом плану, с обзиром да је циљ био да се посетиоцима представе средњовековне вештине и начин на који су се витезови борили за српске земље у 12.веку. Манифестација “850 година првих Немањиних задужбина” представља велики српски јубилеј 850 година плакаткоји је обележен како би се указало на традицију и историју нашег краја односно времена кад је Kуршумлија била прва престоница родоначелника владарске династије Немањића – Стефана Немање.

Награђени употребни предмет је „Јестиви колачић са мотивима Куршумлије“ . Kолачи су израђени са више различитих мотива: од мотива туристичке организације до приказа Ђавоље Вароши, Цркве Преображења Господњег у Пролом Бањи, Манастира, Пролом воде итд. Оригиналност и начин израде чини овај предмет јединственим и идеалним сувениром.

У Манастиру Св. Николе обележавано је осам и по векова од постојања монументалних средњевековних задужбина Стефана Немање.

Данашња Kуршумлија, стари назив Беле Цркве, са околином била је простор одакле је Стефан Немања, родоначелник велике династије, кренуо у стварање српске средњовековне државе. Историјска сцена на којој се догађа ктиторски чин Стефана Немање је период када је он од удеоног владара постаје велики жупан. Црква Св.Николе сматра се прототипом Рашке градитељске школе. Ово је први Немањићки манастир који је имао свој типик, а оно што овај манастир издваја од других је и некадашња “Ресавска школа”, прва преписивачка делатност је организована у Манастиру Св. Николе а Свети Сава је баш у овом манастиру благословио првог верника пошто је Српска православна црква добила самосталност. Бисер средњoвековне архитектуре је и Манастир Пресвете Богородице који је Немања посветио својој жени Ани, која се у њему замонашила под именом Анастасија и неко време била монахиња и настојница. Оба манастира била су центри духовног и културног живота све до потпуног пада српске средњовековне државе под отоманску власт.

Његово преосвештенство епископ нишки Арсеније служио је Свету литургију поводом 850 година од оснивања манастира Св. Николе. Светковини су присуствовале делегације из Топличког округа, Војске Србије, Завода за заштиту споменика културе из Ниша, представници Општине Куршумлија, посланица у Скупштини Републике Србије и неколико хиљада грађана.

Владика нишки Арсеније својом беседеом обратио се у оквиру свечаног отварања и указао да су Немањине задужбине грађене у славу Божију и да сваки човек мора изабрати пут истине и да се угледамо на Бога и да помажемо и својим ближњима и сваком човеку коме треба помоћ. Након тога, обратио се заменик Председника Општине Куршумлија, господин Небојша Јовић, који је указао на дугу и значајну историју Куршумлије, и да Општина Куршумлија наставља са обновом оба манастирска комплекса. Посетиоци су имали прилике да чују и значајне археолошке податке и планове за оба манастирска комплекса од стране Милета Вељковића из Завода за заштиту споменика културе из Ниша.

Након свечаног отварања, уследио је дефиле витешких трупа “Бели орлови”, “Ред Змаја”, „Пријездини витезови“ и новоформирана витешка дружина у Куршумлији „Белоцрквићи“. Затим у духу традиције и историје драмска секција Куршумлијске Гимназије „Оно као глума“ извела је средњовековну представу “Завет Стефана Немање” у режији Милије Јевремовић. Чувари наше традиције КУД „Бата Лачковић“ извели су сплет народних игара, а гуслар Новак Миленковић извео је песму „Ода о Куршумлији“.

Посетиоци су били у прилици да посматрају витешке борбе, дечији програм: мала школа мачевања, стреличарство, радионице сликарства, ликовну колонију Беле Цркве.

У изложбеном делу простора поред Манастира представљени су ручни радови: Биљане Лазић, Мирјане Радосављевић, Ане Јаблановић, Јелене Вучетић, грнчарски производи и керамика „Константинус“.

У завршном делу манифестације својим концертом Биља Крстић је поздравила све присутне и похвалила дух традиције и културе који се осетио током целог дана обележавања овог великог Јубилеја.

Средњовековни фестивал посвећен династији Немањића организован је са намером да се овај фестивал уврсти у традиционални календар општине Куршумлија, и подигне свест о значају културно-историјског наслеђа и династије Немањића за општину Куршумлија и читаву државу. Покренута је и иницијатива за изградњу споменика Стефану Немањи код Манастира Св. Николе.

На XIV Међународном Фестивалу туристичких публикација „Kофер слова“ који је одржан у Kрушевцу 12. октобра 2018., Туристичка организација општине Kуршумлија освојила је Бронзани кофер за туристичку мапу и Бронзани кофер у категорији допунски промотивни материјал.

У такмичарском делу фестивала било  је укупно девет категорија и то: једнолисна туристичка публикација, вишелисна туристичка публикација до 50 страница, вишелисна туристичка публикација са више од 50 страница, монографија градова и општина, допунски промотивни материјал, туристичка мапа, најоригиналнија туристичка публикација, аудио-видео публикација и најбољи wеб сајт.

Kритеријуми за доделу награда били су промоција и унапређење туристичких потенцијала, истицање аутентичности регије кроз публикацију, квалитет и оригиналност садржаја и фотографија, као и квалитет штампе.

„Потпуно нова туристичка карта Kуршумлије са планом града садржи информације о свим туристичким знаменитостима, а мапа града показује локације свих значајних установа и објеката у граду (пошта, болница, банке, хотели, ресторани…). Мапа је веома корисна и као туристички водич јер поседује и текст и фотографије најзначајнијих туристичких места у Kуршумлији, као и смернице за туристичке водиче на Вашем телефону.

С обзиром на велико пространство и удаљеност туристичких места у Kуршумлији, ова мапа је неопходна када желите да испланирате Ваше путовање и откријете све туристичке знаменитости Kуршумлије.“ изјавила је Јасмина Савић, вд директора ТО Куршумлија.

Допунски промотивни материјал са мотивима Kуршумлије се састоји од неколико различитих дизајна. Основни приказ се састоји од новог креативног дизајна натписа KУРШУМЛИЈА. Такође, допунски промотивни материјал је рађен и са главним обележјима града, а то су Манастири Стефана Немање. Манастири су осликани акварел техником и квалитетном штампом пренети на поклон кесе, шоље и други пропратни материјал.

На овогодишњи Фестивал пријавило се преко 50 туристичких организација из Србије, а и неколико туристичких организација из региона.

Поред такмичарског Фестивал туристичких публикација имао је и изложбени карактер, а Туристичка организација Kуршумлије имала је запажено учешће.

Са великим задовољством Вас позивамо на велики српски јубилеј 850 ГОДИНА ПРВИХ НЕМАЊИНИХ ЗАДУЖБИНА. Након свечане литургије очекују Вас витешке трупе БЕЛИ ОРЛОВИ и РЕД ЗМАЈА, занимљиве средњовековне радионице, спектакуларне витешке борбе и средњовековна опрема. Манастир Св. Николе, Куршумлија, 28. октобар 2018. године, ДОБРОДОШЛИ!

28. ОКТОБРА 2018. ГОДИНЕ У КУРШУМЛИЈИ

На платоу испред Манастира Св. Николе. Дођите да се уз традиционалну етно музику и средњовековне вештине вратимо 850 година уназад у славно доба Стефана Немање.

Видимо се!

вд. Туристичке организације Општине Куршумлија
Јасмина Савић

У суботу 25.августа, поводом Дана општине Kуршумлија, Туристичка организација општине Kуршумлија у сарадњи са Удружењем спортских риболоваца Kуршумлије, организовала је манифестацију „Златни котлић Kуршумлије 2018“.

На кеју поред реке Топлице вештине у припремању рибље чорбе показало је 12 екипа – Муње – Златари, Неговање традиције – Златари, Рибља кост- Kуршумлија, ТО Бојник, Вени види вици – Kуршумлија, Бољитак – Kуршумлија, Застава „750“-Kуршумлија, Фантазија – Kуршумлија, Франица – Kуршумлија, Гарић – Прокупље, Kукица – Kуршумлија, Топличке мераклије – Прокупље.

Према оцени стручног жирија који су чинили: Марко Милојковић – кувар, Драган Мићовић и Јелена Симић – професори кулинарства, екипа „Гарић“ из Прокупља је била убедљиво најбоља. Пресудили су зачини, који су риби дали специфичан укус и квалитет припремљеној чорби. Чланови екипе из Златара „Муње”, истичу да су одушевљени гостопримством и пријемом, а поготову што се кући враћају са пехаром и котлићем. Треће место припало је Kуршумличанима, екипи „Kукица“, коју су чинили Александар Делибашић, Слободан Мијајловић и Рајко Бакић.

-Сви учесници су риболоваци и одлични кувари, када је рибља чорба у питању а стручни жири је по предвиђеним пропозицијама изабрао најбоље, казао је Драган Мијајловић, председник Удружења риболоваца Kуршумлија.

Награде победницима, пехаре и котлиће, уручила је дуректор Туристичке организације Kуршумлија Јасмина Савић, која је честитала победницима а осталим екипама се захвалила на учешћу.

На градском платоу, у центру Куршумлије, Туристичка организација у сарадњи са асоцијацијом „Башта Машта“ из Београда, организовала је по други пут манифестацију „Изађи ми на теглу“, која је караванског типа и већ пет година обилази градове широм Србије.

Такмичарима су били обезбеђени сви потребни услови за учешће: наткривени штандови, столови и столице, пећи за печење паприке и припрему ајвара, дрва, тегле, свежа паприка у количини потребној за припремање једне „туре“ ајвара, уље, шећер и со.

Званични део програма отворили су Љиљана Вукотић и Вук Росандић. Присутне такмичаре поздравио је и председник општине Куршумлија – Радољуб Видић.

За све посетиоце манифестације обезбеђен је богат културно – уметнички програм, а за три првопласиране екипе вредне награде.

Укупно се такмичило седам екипа: „Куме“, „Пријатељи“, „Ивањац“, „Ловачко удужење Соко“, „Планет вин“, „Николићи“ и „Чар на дар“.

Победничка екипа 5. јубиларне манифестације „Изађи ми на теглу“ у Kуршумлији је “Ивањац” са краљицом ајвара Весном Ивањац.

Друго место освојила је екипа “Kуме”.

Треће место освојила је екипа “Пријатељи”.

Првопласиране очекује шпорет „Смедеревац“ и директан пласман у велико финале, које 13. октобра, у Београду, окупља победнике из свих градова.

Док се спремао ајвар за посетиоце је организован богат забавни програм и такмичења у бацању фризбија, флиповање палачинки, проналажење обележја и наградна питања за посетиоце.

Победник фризби активације је Филип Тодоровић из Монпељеа. Победник у флиповању палачинки је Никола Милосављевић, а обележје туристичке агенције Terra Travel пронашла је Маша Савић. Неколико посетиоца освојило је ваучер од 1000 динара за куповину у Maxi маркетима.

Овог пута жири у саставу: Јелена Симовић – технолог, Небојша Ћосић – угоститељ и Арсеније Тодоровић – мастер инжењер пољопривреде, имали су тежак задатак да одаберу најбоље, наглашавајући да су биле у питању нијансе и да су сви такмичари одлични.

Победници манифестације – Весна и Сања Ивањац из Раче, презадовољне су организацијом и истакле су да ће дати све од себе у финалу.

7. и 8. августа у Куршумлији одржана је манифестација „Културно лето 2018“. Овогодишња манифестација била је најпосећенија до сада. Посетиоци су имали прилику да уживају у концертима познатих бендова а спектакуларне наступе имали су Стеван Анђелковић и звезда народне музике Саша Матић.

Програм је отворио наступ КУД „Бата Лачковић“ сплетом игара од Чачак кола до игара из Врања, након њих наступ је имао фолк бенд Ех Yu бенд.

Манифестацију је отворила директорка Туристичке организације Куршумлије, Јасмина Савић која је истакла да је ово највећа манифестација у граду која прераста у традицију одржавања и великом броју посетиоца пожелела добродошлицу.

Звезда овогодишње манифестације очекивано је био Саша Матић који је на свом концерту одушевио своје многобројне обожаватеље. Матић је заједно са публиком певао своје највеће хитове: Саму ову  ноћ, Кад љубав закасни, Краљ изгубљених ствари.

Друго вече фестивала започело је концертом Алтер его бенда. Након њих, свој наступ имао је Раде Вучковић, композитор, текстописац и певач који је извео најпознатије песме попут: „Док мирно Топлица шуми“, „Дете Куршумлије“, „С намером дођох“…

Манифестацију „Културно лето 2018“ својим концертом је затворио Стеван Анђелковић Звезда Гранда. Анђелковић је углавном певао најпопуларније песме забавне музике на одушевљење великог броја младих пре свега.

Манифестацију је за ова два дана посетило око 15000 посетилаца.

Реч је о манифестацији караванског типа која већ 5 година обилази градове широм Србије. У Куршумлији ће бити организована по други пут, а у овој сезони караван ће обићи 30 градова широм Србије.

Такмичење у спремању ајвара „Изађи ми на теглу“ одржаће се 24. августа са почетком у 11 часова на платоу у центру Куршумлије.

Такмичарима ће бити обезбеђени сви потребни услови за учешће: наткривени штанд за такмичарску екипу, паприка у количини потребној за припремање једне „туре“ ајвара, шећер, со, уље, шпорет Смедеревац за припрему, тегле са поклопцем, дрва за ложење, столови за припрему и одлагање тегли, пластичне посуде за љушћење паприке.

С друге стране, од њих ће се очекивати да обезбеде сав потребан прибор за припрему ајвара, а обавезно морају имати: шерпу, варјачу, кутлачу, ножеве и машину за млевење паприке. Правила такође налажу да такмичарска екипа мора имати минимум два члана. Екипу могу да чине: чланови уже или шире породице, комшије, удружења жена или било која друга удружења, ученици и наставници, студенти, колеге са посла, пријатељи, итд.

Учесници су у обавези да дају назив својој екипи, што креативније могуће и именују капитена који ће је представљати. Број екипа које могу учествовати је ограничен на максимално 15.

За три првопласиране екипе обезбеђене су вредне награде. Победника очекује и директан пласман у велико финале које окупља победнике из свих градова, које ће се одржати у Београду 13. октобра.

За све посетиоце манифестације обезбеђен је богат културно-уметнички и забавни програм.

Пријава екипа је у Туристичкој организацији Куршумлије, ул. Палих бораца бр.15, од 10. августа 2018. године и трајаће до максималног броја пријава, а то је 15 екипа.