Манастир Светог Николе

Налази се у источном делу данашње Куршумлији на високој заравни падине изнад ушћа реке Бањске у Топлицу. Реч је о најстаријој задужбини Стефана Немање (1166-1196), коју је заједно са оближњим манастиром св. Богородице, подигао између 1159-1166. године, у Топлици, којом је владао као удеони кнез. Црква је једнобродна са кришкасто подељеном куполом, саграђена по узору на цариградске задужбине из периода византијске династије Комнена. Олтарски простор је троделан, док је са јужне стране саграђена посебна просторија (анекс) у којој се налази гробница, предвиђена за сахрану ктитора.

За време владавине Стефана Провенчаног (1196-1227), цркви је са западне стране дограђен егзонартекс (трем) са двема високим кулама звонарама. Након добијања аутокефалности Српске православне цркве 1219. године, у овом манастиру смештено је седиште топличке епископије, a неко време и седиште митрополије. Током владавине краља Милутина (1282-1321), цркви је са северне стране дозидана и једна капела.

Све до Велике сеобе Срба 1690. године, манастир је био у функцији, а онда наступа период стагнације и рушења. Средином 19. века манастир су порушили Суљ Крвеш и Мула Халил тражећи благо. Иако је црква била живописана, данас су остали сачувани само малобројни фрагменти. Археолошка ископавања овог локалитета, потврдила су постојање античке и средњовековне некрополе, остатке манастирског комплекса (пирг, трпезарија, епископска палата).

Манастир св. Николе проглашен је спомеником културе од изузетног значаја и представља једну од најзначајнијих цркви српске средњовековне историје.

Прве задужбине Стефана Немање

Родоначелник владарске династије Немањића и творац модерне српске државе у средњем веку, Стефан Немања, своју државничку, војничку и градитељску мисао почео је у данашњој Куршумлији.

Стефан Немања рођен је у Рибници (данашња Подгорица) као најмлађи син српског властелина Завиде 1113. године, а умро 26. (13.) 02. 1199. године у српском манастиру Хиландар у Грчкој. Његови потомци били су Вукан, Стефан и Растко (Свети Сава). У то време у Византији су владали цар Манојло I Комнин (1143-1180), а потом и Исак Анђел (1185-1195). Немањини биографи били су Св. Сава, Стефан Првовенчани и Доментијан.
Када је одрастао до младићства добио је, као удеони кнез, на управу области око Топлице, Ибра, Расине и Реке. Претпоставља се да је седиште кнежевине било у области Топлице, односно данашње Куршумлије.

Приликом сусрета Немање и византијског цара Манојла Комнина у Нишу 1159. године, цар Манојло је Немањи доделио „царски сан“, дворско достојанство, а потом даровао жупу Дубочицу (област око данашњег Лесковца), на уживање њему и његовим наследницима. Оснаживши тиме своју моћ и углед он поче да гради манастире у својој престоници због чега је дошао у сукоб са својом браћом. У Куршумлији је подигао своје прве две задужбине: Манастир Светог Николе и манастир Пресвете Богородице. Обе манастирске цркве биле су покривене оловним плочама које су давале бели одсјај на сунцу, па је ово место по њима добило назив Беле Цркве.

У борби око власти са браћом (Тихомир, Стацимир и Мирослав), Немања је изашао као победник и 1168. године постао ВЕЛИКИ ЖУПАН, након чега је седиште државе пренео у Рас. Владао је до 1196. године када је престо предао свом средњем сину Стефану и замонашио се (Симеон, затим Симеон Мироточиви) на Светој Гори, у својој задужбини Хиландару, где је умро у 86. години живота.