Споменик природе “Ђавоља Варош” налази се у атару села Ђаке, југоисточно од Куршумлије (30 км). До њега се долази скретањем са пута Ниш-Куршумлија-Приштина код Саставака, затим узаним асфалтним путем до села Зебице (5,7 км), па добрим асфалтним путем до уласка у заштићено подручје (3 км) и пешице до видиковца (900 м). До Ђавоље Вароши се може доћи и пешице из Пролом Бање такозваном “Стазом здравља”, преко Проломске планине, у дужини од 11 км, за два и по сата веома напорног хода.
Овај природни споменик чине два, у свету ретка природна феномена: земљане фигуре као специфични облици рељефа, који у простору делују врло атрактивно, и два извора јако киселе воде са високом минерализацијом.
Атрактивност феномена допуњује природни амбијент који око земљаних фигура делује сурово, скоро мистично, а у ширем окружењу живописно и питомо.

Земљане фигуре

Земљане фигуре („пирамиде”, „главуци” или „куле”) су у долини Жутог потока, између Паклене и Ђавоље јаруге. Ђавољу варош чине 202 фигуре, различитог облика и димензија, висине од 2 до 15 м, ширине од 0.5 до 3 м, са каменим капама на врху. Резултат су специфичног ерозивног процеса који траје вековима: образују се, расту, мењају, скраћују, нестају и поново стварају.
Ови облици рељефа настали су деловањем кишнице на некадашњу топографску површину, коју чини веома растресит, али чврст материјал. Спирањем песка и шљунка испод мањих или већих камених блокова остају фигуре у облику кула или пирамида.
Земљани стубови су грађени од три слоја различитог састава: у подлози је слој лапорца дебео до 1 м, у средини жућкаста глина дебела до 3 м, а изнад ње је најдебљи слој од пешчара, покривен андезитским плочама, које као прави кишобран штите растреситу подлогу од разарања и одношења. Материјал од кога су главуци, чврсто је везан и обложен кором од гвожђевитог, лимонитског цемента.
Овај геоморфолошки феномен је јединствен у нашој земљи и врло редак у свету. У Европи има сличних појава у Алпима (са обе стране превоја Бренер у Аустрији и Италији, код Болцана, затим у Валеријену, у покрајини Горња Савоја, у Француској и др.). Међутим “куле” у Ђавољој Вароши су већих димензија и знатно постојаније, па је ово најпознатији споменик природе ове врсте у Европи. У свету је била познатија “Башта богова” у САД.

Минерални извори

Хладне ретке минералне воде – У непосредној околини Ђавоље Вароши су две воде необичних својстава. “Ђавоља вода” је хладан и екстремно кисели (pH 1,5) извор са високом минерализацијом (15 g/l воде), а налази се у “Ђавољој јаруги”. “Црвено (Ђавоље) врело” је други извор, нешто даље од првог и ближе улазу у заштићено подручје, са pH вредношћу од 3,5, и са низом општом минерализацијом (4.372 mg/l воде).

Фото-колонија „Ђавоља Варош“

Ову јединствену творевину природе међу првима су почели да посећују мајстори уметничке фотографије, па је тако 1977. године у Ђавољој Вароши основана прва Интернационална колонија уметничке фотографије у нашој земљи, која и данас активно ради. Захваљујући овој колонији, за Ђавољу варош се зна широм Европе, Америке, Аустралије, у Кини, далеком Јапану.

Легенда

Постоји много легенди о настанку Ђавоље Вароши. По једној легенди фигуре представљају окамењене сватове које су по наговору ђавола хтели да венчају брата и сестру. По другој, то су окамењени ђаволи што су их надмудрили ђаци у опклади, а по трећој легенди земљане скулптуре представљају ђаволе којих су се људи ослободили преноћивши једну ноћ поред црквишта Св. Петке, у непосредној близини земљаних фигура.
Овај вредан локалитет стављен је под заштиту још 1959. године. Ђавоља варош је још 1995. године Уредбом Владе Републике Србије проглашена за природно добро од изузетног значаја и стављена је у прву категорију заштите. Укупно је заштићено 67 ха површине. Ђавоља Варош је једини представник Србије у избору за „7 светских чуда природе“.

Црква Свете Петке

Црква Свете Петке у Ђавољој Вароши подигнута је на темељима цркве из 13. века. Црква је саграђена од дрвета.

Једна од легенди о Ђавољој Вароши каже да фигуре предстваљају окамењене ђаволе које су људи дуго носили на леђима, трпећи зло и невоље. Преноћивши поред цркве Свете Петке, људи су се отарасили својих демона и они су остали укамењени.

Света Петка помаже болеснима и невољнима који посете ово место, па отуда и веровање да се марамицом додирне болно место и помисли жеља, а затим веже на стуб, како би са марамицом све муке и проблеми (ђаволи) остали у Ђавољој Вароши. Марамице остају на овом месту 7 дана, а затим се закопавају и мука вечно остаје у земљи.

Саски рудници

У Ђавољој Вароши се налазе оригинални Саски рудници. У 13. веку Урош је довео племе Сасе да рударе овим крајевима пошто је читав предео око Радан планине изузетно богат рудом, поготово рудом гвожђа, алуминијума, злата и сребра. Улази на рударским окнима су веома уски с обзиром да су Саси били веома вешти рудари. Извађену руду су транспортовали у место Рударе и на том месту је обрађивали. У Ђавољој Вароши је истражено једно рударско окно, проширен му је улаз и предпоставља се да му је дужина приближно 800м.

Етно крчма „Два амбара“

На два километра од природног споменика “Ђавоља Варош”, поред Жутог потока, налази се етно крчма “Два амбара”. Својим етно-специјалитетима и невероватном природом, пружа незабораван доживљај.