Ђавоља Варош
Споменик природе “Ђавоља Варош” налази се у атару села Ђаке, југоисточно од Куршумлије (30 км). До њега се долази скретањем са пута Ниш-Куршумлија-Приштина код Саставака, затим узаним асфалтним путем до села Зебице (5,7 км), па добрим асфалтним путем до уласка у заштићено подручје (3 км) и пешице до видиковца (900 м).
Овај природни споменик чине два, у свету ретка природна феномена: земљане фигуре као специфични облици рељефа, који у простору делују врло атрактивно, и два извора јако киселе воде са високом минерализацијом.
Овај вредан локалитет стављен је под заштиту још 1959. године. Ђавоља варош је још 1995. године Уредбом Владе Републике Србије проглашена за природно добро од изузетног значаја и стављена је у прву категорију заштите. Укупно је заштићено 67 ха површине. Ђавоља Варош је једини представник Србије у избору за „7 светских чуда природе“.
Земљане фигуре
Земљане фигуре („пирамиде”, „главуци” или „куле”) су у долини Жутог потока, између Паклене и Ђавоље јаруге. Ђавољу варош чине 202 фигуре, различитог облика и димензија, висине од 2 до 15 м, ширине од 0.5 до 3 м, са каменим капама на врху.
Ови облици рељефа настали су деловањем кишнице на некадашњу топографску површину, коју чини веома растресит, али чврст материјал.
Земљани стубови су грађени од три слоја различитог састава: у подлози је слој лапорца дебео до 1 м, у средини жућкаста глина дебела до 3 м, а изнад ње је најдебљи слој од пешчара, покривен андезитским плочама, које као прави кишобран штите растреситу подлогу од разарања и одношења.
Овај геоморфолошки феномен је јединствен у нашој земљи и врло редак у свету. У Европи има сличних појава у Алпима (са обе стране превоја Бренер у Аустрији и Италији, код Болцана, затим у Валеријену, у покрајини Горња Савоја, у Француској и др). Међутим “куле” у Ђавољој Вароши су већих димензија и знатно постојаније, па је ово најпознатији споменик природе ове врсте у Европи. У свету је била познатија “Башта богова” у САД.
Минерални извори
У непосредној околини Ђавоље Вароши су две воде необичних својстава. “Ђавоља вода” је хладан и екстремно кисели (pH 1,5) извор са високом минерализацијом (15 g/l воде), а налази се у “Ђавољој јаруги”. “Црвено (Ђавоље) врело” је други извор, нешто даље од првог и ближе улазу у заштићено подручје, са pH вредношћу од 3,5, и са низом општом минерализацијом (4.372 mg/l воде).
Легенда
Постоји много легенди о настанку Ђавоље Вароши. По једној легенди фигуре представљају окамењене сватове које су по наговору ђавола хтели да венчају брата и сестру. По другој, то су окамењени ђаволи што су их надмудрили ђаци у опклади, а по трећој легенди земљане скулптуре представљају ђаволе којих су се људи ослободили преноћивши једну ноћ поред црквишта Свeте Петке, у непосредној близини земљаних фигура.
Црква Свете Петке
Црква Свете Петке у Ђавољој Вароши подигнута је на темељима цркве из 13. века. Црква је саграђена од дрвета.
Света Петка помаже болеснима и невољнима који посете ово место, па отуда и веровање да се марамицом додирне болно место и помисли жеља, а затим веже на стуб, како би са марамицом све муке и проблеми (ђаволи) остали у Ђавољој Вароши. Марамице остају на овом месту 7 дана, а затим се закопавају и мука вечно остаје у земљи.
За организоване групе су обезбеђени локални водичи на српском и енглеском језику, а посебан доживљај представља ноћни обилазак при ком се прожимају мистика фигура, светлосни ефекти (LED осветљење у 29 боја), музика и легенде.
