Простор парка природе „Радан“ налази се у јужној Србији, између горњих токова реке Косанице на западу и Јабланице на југу. Средишњи део простора испуњава планински масив Радана по коме читаво подручје природног добра носи назив. На истоку обронци Радан планине преко побрђа постепено прелазе у Лесковачку котлину. Навиши врх Радана је Шопот (1.408 м).

Највећи део овог парка природе припада територији општине Куршумлија, а мањи део територијама општина Прокупље, Бојник, Лебане и Медвеђа.

Парк приоде „Радан“ стављен је под заштиту ради очувања геолошке, биолошке и предеоне разноврсности, а нарочито очувања разноврсних облика вулканског рељефа; Лецког андезитског масива, највишег и највећег вулканског комплекса у Србији.

Релативно мала надморска висина Радан планине утицала је да потенцијална вегетација целог овог подручја буде шумска. Флора броји 751 биљну врсту из 91 фамилије и 369 родова, што представља око 10% флоре Балканског полуострва и 22% флоре Србије.

Од присутних врста риба од значаја су поточна пастрмка, двопругаста уклија, кркуша, клен, вијун и гргеч. Подручје Радана се одликује релативно великим богатством птица од 107 врста или око 30% од укупног броја врста птица Србије. Фауна сисара има све карактеристике типичне фауне европских листопадних, мешовитих и четинарских шума, а чини је најмање 45 врста.

На ширем простору Радана налази се више десетина објеката споменичког наслеђа који су специчични по времену настанка, степену очуваности и уметничким вредностима. Међу њима су: археолошко налазиште Царичин град (Лебане), Штурац; црквиште Голубовац (Бојник), Ивање; остаци цркве Огњене Марије (Бојник), Боринце; Марино кале (Бојник), Магаш; Црква Светог Лазара (Куршумлија, Пролом).