Предели у области Косанице и Горње Топлице у својим недрима крију трагове и странице средњевековне прошлости српског народа. На та времена данас подсећају Немањине задужбине, затим манастиришта, цркве и црквишта. Има их још у траговима и рушевинама. Неки су у новије време откривени, други обновљени или се тек подижу.
Зналци кажу да нема насеља у куршумлијском крају у коме нема таквих трагова. Зна се да су у средњем веку у Влахињи, Грабовници, Зебицама, Трпезама, Богујевцу и још неким сеоским пределима постојали манастири. У њима су, у дивном природном окружењу, као ретко где, у прошлости овога краја, уточиште нашла манастирска братства на свом узвишеном задатку очувања духовне и националне самобитности. Она су, у тишини векова, обављала своју свету мисију.
Сасвим је извесно да су у готово сваком од 90 насеља у области Косанице и Горње Топлице постојале или постоје светиње. Немањићи су на овим просторима зачели српску духовност, подижући храмове, старије од Хиландара и чувене саборне цркве у Паризу Нотре Даме де Парис. Тачније, црква Св. Николе у Куршумлији, задужбина Стевана Немање, по датуму градње, старија је од Хиландара 32, а од париског Нотр Дама 92 године.
Разумљиво је, истичу познаваоци средњевековних прилика на овом простору, што ову област, као нераздвојну целину, називају Косаничком Светом Гором, Косаничким Атосом, јер има толико светиња као Света Гора.
