Војин Шуловић
Академик професор доктор медицинских наука
Академик др Војин Шуловић (1923-2008) Доктор медицинских наука – редовни професор на Медицинском факултету у Београду и директор Гинеколошко-акушерске клинике Универзитета у Београду
Академик др Војин Шуловић је рођен 18. маја 1923. године у Куршумлији, где је завршио основну школу. Гимназију је учио у Прокупљу, где је матурирао 1941. године. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1951. године. Као студент медицине добио је три вредне награде на конкурсу Универзитета у Београду за стручне радове студената медицине. Специјализирао је гинекологију и акушерство, а убрзо је докторирао медицинске науке на тему “Биолошки и биохемијски аспект хориого-надотропног хормона плацентног порекла“. За асистента на катедри за акушерство са гинекологијом изабран је 1954. године, за доцента 1961, ванредни професор Медицинског факултета у Београду постаје 1969. а редовни професор 1976. године. Од 1973. до 1985. године био је директор Гинеколошко-акушерске клинике Медицинског факултета у Београду.
Од 1985. до 1987. године био је проректор Универзитета у Београду, задужен за научни рад и међународне везе. Школске 1958/59. године био је на стручном усавршавању на Гинеколошко-акушерској клиници Медицинског факултета у Стразбуру (Француска), а 1965/66. године на Гинеколошко-акушерској клиници Института за хуманитарну репродукцију на HARVARD MEDICAL SCHOOL у граду Бостону (САД) и учествовао на свим престижним конгресима гинеколога у свету.
Професор др Војин Шуловић постаје члан Српске академије наука и уметности 1978. године. Био је члан Медицинске академије Српског лекарског друштва, Удружења гинеколога француског језика, Удружења за перинаталну медицину Француске, Светског удружења гинеколога и акушера, почасни члан гинеколога и акушера Русије, Француске, Пољске, Војводства Познања, Медицинске академије Румуније, Друштва хирурга Јапана…
Почасни је члан скоро свих гинеколошко-акушерских секција лекарских друштава бивше СФРЈ, Друштва лекара Црне Горе и Удружења за примену ултразвука у медицини и билогији. Био је председник Стипендиста југословенско-америчке комисије за науку (Fulbright-ов програм) и први почасни председник Fulbrigh-ових стипендиста за претходну Југославију.
Био је организатор Трећег конгреса Српског лекарског друштва и учествовао у организацији обележавања Прве болнице на тлу Србије, отворене пре осам векова у манастиру Студеница и научног скупа у Приштини (1989) о средњевековној медицини у Србији.
Учествовао је на многим југословенским и иностраним конгресима гинеколога са стручним и научним саопштењима. Поменимо конгрес гинеколога Југославије у Београду, Новом Саду, Скопљу, Порторожу, Сарајеву, Загребу, Љубљани, као и светске конгресе у Токију, Њујорку, Москви, Ситију, Амстердаму, Паризу, Прагу, Бечу, Лондону, Чикагу, Риму, Вашингтону, Барцелони, Венецији, Сингапуру, Копенхагену, Хелсинкију, Берлину и многе друге.
Академик Шуловић је изводио наставу медицинских наука на постдипломским студијама у Индонезији на Универзитетима у Индонезији, медицинским факултетима у Џакарти (Јава) и Медану (Суматра) из области перинаталне медицине. Предавао је у Атини (Грчка), на Међународној последипломској школи из традиционалне медицине на тему: “Традиционална медицина у хуманој репродукцији“.
Аутор је или сарадник 705 објављених радова и 17 књига и монографија публикованих у земљи и у свету. Био је ментор у више од стотину магистарских и докторских теза на универзитетима у претходној Југославији.
Професор др Војин Шуловић је носилац више домаћих и иностраних одликовања. Добитник је Седмојулске награде, Октобарске награде града Београда, Ордена заслуга за народ са сребрним зрацима, Ордена рада са златним венцем, Ордена рада са црвеном заставом, Медаље српског ратника, Светосавске повеље, највишег признања Топличког округа…
Библиографски институт у Сједињеним Америчким Државама изабрао је академика Војина Шуловића за личност године за допринос струци и науци у домену гинекологије и акушерства и уврштен у хиљаду најзаслужнијих личности света у књизи “GREAT MINDS OF THE 21 st CENTURY“.
Почасни је грађанин родне Куршумлије и града Смедерева
Интернационални библиографски центар у Кембриџу (Енглеска) изабрао је академика Шуловића за једну од личности које су обележиле 20. век у области медицине у којој су заступљени, поред осталих, Ајнштајн, Ганди, Черчил, Твен, Кенеди…
Осим научно-истраживачких пројеката, чију је израду финансирало Министарство за науку, преко Српске академије наука и уметности, академик Војин Шуловић је био главни истраживач у три важна научно-истраживачка пројекта, финансираних од научних институција Сједињених Америчких Држава:
– Развој мозга фетуса (у сарадњи са Институтом за неурофизиологију Harvard Medical School u Bostonu, Сједињене Америчке Државе),
– Учесталост Рх изоимунизације после намерних побачаја (са Колумбија Универзитетом у Њујорку) и
– Биолошко дејство ултразвука на плод (у сарадњи са Министа-рством здравља Сједињених Америчких Држава).
Академик професор др Војин Шуловић, који је током осам деценија свога живота, оставио велико дело у области науке, здравства и просвете, именован је у звање директора медицинске и биомедицинске науке Европског центра за мир и развој Универзитета уједињених нација.
Председник Француске одликовао га је Орденом витеза за националне заслуге (Le shevalier dans l’ordrenacional de merite) за допринос сарадњи француске и југословенске медицине.
У априлу 2007. године, у част 80-годишњице рођења и плодоносног рада нашег академика, у Народној библиотеци у Куршумлији, саграђеној на месту где се налазила родна кућа Војина Шуловића, иначе, срушена у бомбардовању савезника Куршумлије 1944. године, када су погинуле његова мајка Даница и сестра Јулијана, отворен је легат академика Шуловића. Том приликом, знаменити лекар Куршумлије, Топлице, Србије и света, који се више од пет деценија борио за здраво потомство, нагласио је да је у животу добио многа признања, али да му је ово најдраже, јер га прима у свом родном граду, у граду своје младости, ту, где су корени и предака гробови.
Академик професор др Војин Шуловић трагично је изгубио живот 2008. године у саобраћајној несрећи у Београду, на путу за Липовачку шуму, где је последњих година живео.
Сахрањен је у Београду, у Алеји великана.